У Рагуса Хабу одржано је предавање „Политика и право Евроазијске економске уније: два модела европске и евроазијске интеграције”, које је одржао проф. др Марк Лавович Ентин, професор и шеф Катедре за европско право Московског државног института за међународне односе (МГИМО).
Проф. Ентин је доктор правних наука и професор међународног и европског права. Раније је био директор Института за европске студије Универзитета МГИМО и директор Института за европско право. Од 2012. до 2016. године био је амбасадор Руске Федерације у Луксембургу. Претходно је обављао дужности заменика сталног представника Руске Федерације при Савету Европе и првог заменика директора Департмана за европску сарадњу Министарства спољних послова Руске Федерације.
Предавање је било посвећено међународном праву, суверенитету и савременим моделима међународне интеграције, уз посебну пажњу Евроазијској економској унији и BRICS-у. Разговор је водио проф. др Бранко Ракић, професор Правног факултета Универзитета у Београду.
Једна од централних тема била је улога међународног права у односима великих и малих држава. Како је размотрено током предавања, за државе које немају економску или политичку моћ великих сила међународно право представља један од важних механизама заштите њиховог положаја. У том контексту, суверенитет остаје једно од основних начела међународних односа.
Посебна пажња посвећена је разлозима због којих би земље попут Србије требало да размотре различите моделе међународне сарадње. Говорећи о земљама BRICS-а, проф. Ентин оценио је да њихов положај у међународном систему ствара снажан интерес за очување међународног права и начела суверене једнакости држава. Истовремено је указао на различите приступе западних држава које, према његовом тумачењу, настоје да постојеће међународне норме прилагоде својим националним интересима.
Евроазијска унија као другачији модел интеграције
Предавање се потом окренуло Евроазијској економској унији (ЕАЕУ) и њеном приступу интеграцији. Проф. Ентин објаснио је да ЕАЕУ није замишљена као пуко понављање модела Европске уније. Сарадња је пре свега усмерена на економску интеграцију, а обухвата и питања безбедности, борбе против тероризма и унутрашње стабилности.
У разговору је истакнут значај стварања различитих нивоа и формата сарадње који земљама омогућавају да учествују у одређеним областима, без обавезе да постану пуноправне чланице неког интеграционог оквира.
Од билатералне ка мултилатералној сарадњи
Још једна важна тема била је растућа улога мултилатералне сарадње. Иако су билатерални односи традиционално били један од главних облика међународне сарадње, државе све чешће истовремено учествују у више регионалних и међународних структура. Као пример наведена је Јужноафричка Република, која учешће у Афричкој унији и BRICS-у повезује са сарадњом у другим међународним форматима.
Проф. Ентин приметио је и да интеграција може подстаћи државе да заједнички решавају заједничке проблеме, јер економска и политичка међузависност стварају заједничке интересе. Разговор је обухватио развој институција BRICS-а, укључујући Нову развојну банку, као и настанак нових механизама економске и финансијске сарадње.
Платни системи као кључни изазов
Развој алтернативних платних механизама био је још једна тема предавања. Проф. Ентин говорио је о све већој употреби националних валута и дигиталних облика плаћања у међународној трговини, указујући да такви системи стварају нове прилике, али доносе и техничке и финансијске изазове.
Размотрене су и промене у руским трговинским токовима након увођења санкција, посебно растући значај азијских и других неевропских тржишта. Истовремено, развој нових финансијских механизама у оквиру BRICS-а отвара питања односа са земљама ван ове групе и њихових реакција на те промене.
Флексибилност као одлика BRICS-а
Завршни део разговора био је посвећен флексибилности формата BRICS. За разлику од традиционалних модела интеграције са јасно дефинисаним условима чланства, BRICS пружа различите начине учешћа земаља: од присуства састанцима и тематске сарадње до укључивања у одређене пројекте и програме.
Индија је истакнута као пример оваквог приступа. Пре него што је постала чланица BRICS-а, учествовала је на бројним састанцима и у различитим форматима сарадње, постепено проширујући ангажовање у различитим областима.
Предавање у Рагуса Хабу тако је отворило ширу расправу о међународном систему који се мења, улози суверенитета и међународног права и настанку нових облика економске и политичке сарадње.