Београд, 5. новембар 2025. – Руски дом био је домаћин Међународне научне конференције „Дејтон – 30”, којом је обележена тридесетогодишњица Дејтонског споразума и размотрен његов трајни утицај на политичку и друштвену структуру постконфликтних друштава у региону.
Конференција је организована у сарадњи са Фондом Горчаков, Амбасадом Руске Федерације у Београду, Руским домом у Београду и удружењем Рагуса.
Догађај је окупио дипломате, научнике и стручњаке који су разматрали савремени значај дејтонског оквира, регионалне токове и развој политичких структура у постдејтонској Босни и Херцеговини. Кроз пленарне расправе и стручне панеле учесници су се бавили кључним питањима политичког уређења, идентитета, колективног памћења и улоге симболичке политике у очувању или довођењу у питање регионалне стабилности.
Учесници пленарне седнице били су:
Пјотр Толстој, потпредседник Државне думе Руске Федерације (видео-обраћање);
Леонид Драчевски, извршни директор Фонда Горчаков;
Александар Боцан-Харченко, ванредни и опуномоћени амбасадор Руске Федерације у Србији;
Александар Врањеш, амбасадор Босне и Херцеговине у Србији;
др Синиша Каран, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске;
Витомир Поповић, академик, доктор правних наука и председник Удружења правника Републике Српске; и
Горан Петронијевић, председник Центра за обнову међународног права.
Отварање пленарне расправе
Пленарну расправу водила је Екатерина Ентина, доктор политичких наука, саветница Фонда Горчаков и директорка Центра за медитеранске студије Универзитета ВШЕ. Учесници су разматрали садашње стање и будућност Дејтонског споразума, његов утицај на регионалне токове и трансформацију политичког система постдејтонске Босне и Херцеговине.
Током догађаја представљена је научна монографија „30 година Дејтона: Како си, Босно?”, коју је припремио тим истраживача Универзитета ВШЕ, Института за славистику Руске академије наука, Института за Европу Руске академије наука и Универзитета МГИМО.
30 година Дејтона: Како си, Босно?
Други део конференције обухватио је форум „Отворени микрофон”, на ком су стручњаци разговарали о актуелном стању у Босни и Херцеговини, укључујући питања политичког уређења, памћења, идентитета и симболичке политике. Учествовали су:
др Никита Бондарев, виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука;
Стефанија Иветић, аналитичарка Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”;
Милош Лукић, вршилац дужности директора ЈУ „Службени гласник Републике Српске”;
Ања Љубојевић, потпредседница Народне скупштине Републике Српске;
Небојша Малић, новинар и аналитичар;
Душан Дачић, правник и картограф.
Сесија „Отворени микрофон”
Расправу је водила Јелена Марковић, новинарка РТ Балкана.
Расправа је отворила широк круг питања, међу којима су:
– Каква је данашња социолошка стварност Босне и Херцеговине?
– Како се у региону гради међуетничка комуникација?
– Где се у филму појављује „присилно помирење”, а где улога жртве која трауму претвара у културни наратив?
– Какву улогу имају симболи постдејтонске структуре: чувају ли мир или само прикривају његову крхкост?
